Сутра је нови дан...

4 месеца од почетка кампа у Сремским Карловцима.
Нека сета ме поново окова. Недостаје ми чесма четири лава... недостаје ми Стражилово препуно комараца, недостају ми лутања... приче до касно у ноћ.

Недостају ми људи...

Тако бих волела да се удам у тим Сремским Карловцима. Баш су посебни. 

Променили су мој поглед на свет. 

Тако им се дивим.

Заволела сам ја њих још док нисам крочила тамо. Знала сам сваки детаљ о њима...

Бранкове песме су ме увек терале на сузе, јер сам свој живот проналазила у њима.

У његовом животу сам пронашла свој.

Нажалост.

А сада, кад боље размислим, све је ту. У Славонском Броду сам била, (где је он рођен), За Карловце ме најлепше успомене везују (као што су и њега), волим Темишвар и живим у њему (он је ту боравио неко време), рано му је умрла мајка, мени отац...

Надам се да моја будућност бар неће бити као његова.

У сваком случају, Бранко је сигурно утицао на мој поглед на Карловце.

Одувек су ми, некако били суђени ти Сремски Карловци.

Живела сам у улуци "Бранка Радичевића", а и основна школа је носила исти назив.

Све ми се некако сад повезало... а пост испао скроз неповезан...али из срца. 

Како ли изгледају зими?

Ове зиме, нећу их видети... :(

И тако, болујем, у мислима он, Карловци... још по нека особа...

Кад ће да изађе сунце?

Писала сам летос, да сам била на наградној екскурзији(освојено прво место на државном такмичењу. (Српски језик) )

Обећала сам слике, али сам убрзо заборавила за то.

Па, ево сад сам их пронашла у компијутеру, и рек'о да поделим са вама.

Било је лепо...

Слике из Београда нећу стављати, то већ сви знате...

За промену, ево мало Хрватске...

 Неколико слика из Загреба:

Морам признати да је Загреб много чист град. И на неки начин ми се допао.

Следи неколико слика из Плитвица (које су ме оставиле без речи...)

Дивно место. Вода чиста... чини се као да људско стопало није још крочило... А туриста има...да не причам.

Следеће две ноћи, провели смо у Опатији (Медвеја)

Дивно мало месташце. Нисам неки љубитељ мора, али ми се много допао овај крај.

 У Пули нисмо били баш дуго, јер нисмо успели да нађемо место за паркинг, али сам успела да направим сличицу:

Овакве успомене баш пријају сада, у овом ружном новембру...

Остаје ми да се надам да ће и ове године пасти неко путовање...:)

Прво ћемо да се искрцамо са једрењака и пребацимо у аутобусе. Наравно, ко жели да пође самном?

Аутобуси су у љубичасто-белим бојама, због боје фудбалског клуба "Политехника Теимшвар". (Тамо ја идем на утакмице, и проводим своје време.)

Прво место које ћу вам показати је центар града:

(на слици Национална Опера)

 (Центар града. Катедрала у позадини)

И пролазећи овим улицама, стижемо до мог омиљеног места у Темишвару. Овде излазим са друштвом овде шетам... Сањарим, и све што иде уз то. :)

("Трг уједињења" или "Piata Unirii".)

(Трг уједињења, Српска Православна црква. Једна од 3 у Темишвару)

Поред ових, по мени, предивних места, морам да поменем ботанички парк:

Е, тамо је лепо водити децу, шетати и причати на свежем ваздуху.

За мушкарце, и жене које воле фудбал (ја га стварно волим.):

Стадион "Дан Палтинишану" На ком игра "Политехника". Ту сам чест гост. :) Овом приликом водим и вас.

(Стадион има 22.000 места) Тако да, хајде да пожуримо, углавном је гужва.

П.С. Надам се да ће вам се свидети бар делић мог града. Није гламур као код Рене-а, али мени се допада. И никада га небих мењала за гламур. Сасвим је добро овако. Историја Темишвара је опширна. Али, нећу да замарам, јер знам да АнаМ не воли историју. (А ја бих да је студирам ;)) )

Драги гости: Уживајте, и још једном ХВАЛА ТАЛАСУ! Јер да није било њега, не би једрењак дошао до Темишвара.

Таласе, само за тебе:

 Бегеј.

Јесам ли ти причала како је тамо лепо?:)

Налазим се на броду са мојим омиљеним блогерима. Проводимо овде дивно време... Нема свађе, нема лицемерја.

Свако има понеку дужност.

Уживам. Једино се плашим свог карактера, и бојим се да ћу се заљубити у неког.

Док сам тражила полууспаванку да заједно нешто отпевамо, наишла сам на ово:

Зар нису предивни? Обожавам их. Идем да их покажем осталим путницима.

П.С. Надам се да ће нас пут навести до јужне Европе. Хоћу у Шпанију. Да покажем своје вештине у причању Шпанског. :)

 Koja ekskurzija do sada nije bila dobra? Naravno, bilo je divno. Posebno zbog društva. Koliko sam samo novih ljudi upoznala ove godine... zar ne? I sviđa mi se ta činjenica.

 Posebna mi je bila čast da idem na ovu ekskurziju. Jer sam to zaslužila osvojenim prvim mestom iz određenog predmeta. No, to sada i nije bitno. 

Temišvar-Beograd-Zagreb-Plitvice-Medveja-Pula-Medveja-Beograd-Temišvar

To je bilo ono što smo videli, ali veći deo ekskurzije proveli smo u autobusu. I nismo se posebno bunili. Sada se vide posledice, spava mi se, umorna sam i iscrpljena. Bitno je da sam uživala. Iako sam otišla u poludepresiji, sada sam dobro. 

I kući opet dolaze problemi, tako da mi je mnogo lepše kad putujem. I opet se organizujemo, tražimo... Hoćemo opet da putujemo :)

Zato sam srećna jer sam u ovoj školi. Jedino što ti treba su džeparac i dobra volja. Ostalo plaća i organizuje Savez Srba iz Rumunije.

A mi volje, hvala Bogu, uvek imamo.

P.S. Još uvek volim i sanjam... Vi znate koga i kako.

Proteklih deset dana, slobodno mogu nazvati najboljim danima u svom životu. Sremski Karlovci....

Drugi je avgust. Stigosmo u Sremske Karlovce, rasporedili se po sobama, i posle toga otišli na upoznavanje kroz radionicu koja se svakodnevno održavala posle večere. Sada vidim, da su nas te radionice posebno vezale. 

Svakodnevno smo imali poseban program. Časovi istorije, književnosti i pouke o veri. Ni jedan čas nije bio dosadan! Predivni profesori su predavali tako da bi smo mi jedva čekali da čujemo sledeću rečenicu. I šta na kraju da izdvojim? Karlovačka gimnazija, crkve, česmu četiri lava...

Ili one Fruškogorske manastire koji su me ostavili bez daha?... Možda onaj dan kada smo degustirali 11 vrsti vina i svi bili ošamućeni, uključujući i profesore. :D I bazen 5-6 metara dubine, u kom sam savladala strah od dubine.11.08, imali smo završnu priredbu, gde smo glumili, recitovali Branov đački rastanak, i pevali himnu Karlovačkih đaka. Pevajući, niz svako dečje lice slivale su se suze izdajice, a u glasu se osetilo podrhtavanje. 

Svakako, na posebnom mestu u mom srcu su moji PRIJATELJI koje sam tamo upoznala. Upoznala sam najboljeg dečaka na svetu, kog puno volim, i koji me je naučio raznim stvarima. On je sa Kosova i Metohije. 

Bilo je tu dece iz raznih delova sveta. Nas petoro iz Temišvara,njih četvoro sa Kosova i Metohije, dva divna dečka iz Pariza, nekoliko njih iz Karlovaca, dve divne devojke iz Beča, jedna curica iz SAD-a, jedan dečko iz Češke, koji jedini nije bio srpske nacionalnsti, već je srpski učio kao izborni predmet. I SVAKA MU ČAST! Naučio je srpski, zavoleo srpsku istoriju, i zna toliko srpskih pesama!....

Budim se i nervozno navlačim pokrivač u želji da spavam još samo 5 minuta. Ali nema šanse. Mama već pali svetlo: "Hajde, 4:50 je!" Govori.i sva nervozna, oblačim se, i za 10 minuta, već se nalazim u kolima. U 5 i 50 kreće voz Temišvar - Beograd. I kada nas deda ostavlja ispredželezničke stanice, mama i ja se vučemo ka ulazu na peron.

Voz naravno kasni. 6:20, i on dolazi. Ukrcavamo se, lepo se rasporedimo, vadim knjigu, i rešeno polinjemd a čitam. Pa šta bih drugo radila? Već sam razbuđena. I taman počinjem da se smešim "forama" Iz knjige, u kupe ulaze troje ljudi. Jedan bračni par i jedan čovek, koji su inače putovali zajedno. Španci. Ugledni, pametni ljudi. Putuju po Evropi... I naravno, odmah počinju zastoji. Voz nije dobro ni krenuo, već se zaustavlja. I to uporno radi.

Na izlazu iz Vršca, malo sam rešila da odremam. Ali NARAVNO, nije mi pošlo za rukom. U susednom kupeu čulo se neko zujanje burgija, na početku pomislih "ma daaaj, samo mi se sve čini" Ali zujanje postaje sve upornije i upornije. I odjednom, počinje da se pravi neka gužva u susednom kupeu, da se donosi neka roba. Začuh glasove kako govore "Pazi, vrati sve na svoje mesto" i nešto u sličnom smislu.

A ovi, ugledni Španci iz kupea? imali su šta i da vide. Naselje u kom žive Romi, puno blata, đubreta i ostalih "dragonlija". Beše mi na trenutak sramota. Gadi mi se.

Beograd k'o Beograd. Velik. Pun neljubaznih osoba. Nikada mi se nije dopadao. 

Neljubazni taksisti, koji te prosto GURAJU u njihova vozila, koji voze po VEOMA povoljnim cenama. Samo 500 dinara za dve ulice od stanice.

Ali zato, upoznala sam jednog ljubaznog policajca. 

I znate šta sam shvatila? Meni se baš dopadaju muškarci u uniformi. Vojnici, policajci... 

I kada sam stigla u Temišvar. Bila sam sva srećna. Držim se ja mog grada. I Roma odavde, i jezika koji se ne sviđa svima. I svega. Jer ja to volim... :)

Kada neko postavi pitanje, koji je tvoj grad iz snova, svima na pamet padaju: New Yourk, London, Rim, Moskva, Paris, Tokio... sve udaljenje, poznate destinacije. Ali meni ne. Meni napamet odmah padne moj grad. Temišvar. Grad gde cveće cveta u najlepšim bojama, i miriše u najlepšim notama. Mesto gde, i kada je kišno, sunce sija, ako želiš da ono sija. Jedina kiša koja te ne nervira toliko, je Temišvarska kiša, jer znaš da neće padati u nezgodan čas. Ili ako padne, ti znaš da neće dugo trajati, jer će te Temišvar oduševiti na neki drugi način. Temišvar je grad života. Grad ptica, grad gde ljudi mogu da se zabave na najbolji način. Mesto gde se priroda rađa, raj za zaljubljene, mir za stare.

Što se mene tiče, Temišvar čuva najlepše moje uspomene... Nisam odrasla u Temišvaru, ali u njemu provodim moje najlepše godine, prve gimnayijalske radosti, prve tinejdzerske suze prolivene zbog drustva, zbog ljubavi. Prva ishekivanja da se nesto lepo desi. Ja sam zaljubljena u Temišvar. Ja ga volim. Sada je tako duboko urezan u mom sećanju. Svima ću sa ljubavlju objašnjavati kako on izgleda, i šta on predstavlja za mene...