Анализа прошлости и будућности.
Аутор behappy | 9 ÐÐ, 2010- Данас нешто прелиставам свој блог. Чини се невероватно. Књига исписана твојим животом, окрећеш странице и читаш... Било је доста непотребне кише у мом животу. Тек сада то схватам. Али шта је ту је.
Анализирала сам себе, своју околину, а и оно што сам урадила у последње време.
Е па, ја ћу рећи, па нека ме осуде после за хвалисавицу. Баш ме брига :)))
Као прво, схватила сам како да се носим сама са собом, а исто тако и са другима. Ја нисам најгора. Ја могу да будем где хоћу и кад хоћу. Само ако имам воље и мотивације.
Као друго, поносна сам на своје прво место са националне фазе олимпијаде и драге моје колеге, потрудићу се да вам и у наредне две године "отмем" то место. И јесам, данас на додели награда сам била најпоноснија у тој сали. И да, не могу да поднесем оне "србе" који уграбе сваку прилику да говоре Румунски. Гаде ми се.
Као треће, олимпијада ми је још више отворила очи што се тиче одабира факултета и полако, али сигурно се опредељујем за језике. И настављам рад на свом новом роману.
Као четврто, знам да ме многи пљују. Једноставно знам. Зато што се слажем са већином добро, зато што сам са професорима ок и зато што могу. Али ја ту не могу ништа. Људи имају право на своје мишљење, само нека га задрже за себе. Или, нека бар проговоре 2 речи самном, па онда да суде.
Као пето, нема више жаљења. Чим почнем да се жалим, скрећите ми пажњу. Живот је тежак, али нисам једина која га живи.
Као шесто, љубави нема. Читам постове из септембра, октобра... Мало сам патетисала (мало више), тако да нисам имала благе везе о коме пишем више.
Сремац је ту, причам повремено са њим, али ништа не осећам више. Он је само особа.
Овај други, са КиМ-а, је тамо доле и скоро да се и не јавља. А као бајаги смо у вези.
Детињарије.
Као седмо, не везујем се више тако много за све људе који закораче у мој живот.
Превише људи пролази да би сви имали своје место. А још, многи су ме разочарали, добили другу прилику и ту упрскали. Довиђења!
Као осмо, пролеће је дивно и унело је неке посебне ноте у мој живот. Покушавам да га искористим на најбољи начин.
Као девето, хвала месечини и хепинес што су увек ту, и помажу кад загусти. Две праве пријатељице. Још је само мало особа поред њих којима могу да се поверим, а да сутрадан не прича цела школа о томе.
Као десето, каква год била, волим моју школу и поносна сам што је похађам. Такође сам поносна на ову српску заједницу овде, и мислим да није била грешка то што смо се преселили овде, већ је то био пун погодак.
И као последње, идемо у Париз. (Ако Бог да)
:)
Odlicno! Samo gledaj da ispunis ciljeve koje si sebi zacrtala i bice mnogo bolje... I ako odes u Pariz, da probas neko njihovo vino pa mi napises post o tome! :-) Mmmmmmmm, Pariz...
Аутор sopran87 09 ÐÐ 2010, 18:27