Болиш ме.
Аутор behappy | 18 ÐÐ, 2010Дугочасовне пробе... А брат твој, толико на тебе подсећа. Исти покрети, исте речи... Исте те руке!...само што то ниси ти.
И посматрам га, а као тебе да видим...
Пре сваког састанка потребни су ми сати припреме, како бих се контролисала, и убедила себе да ништа не осећам.
Ништа. Као да сам од камена...
Али, мало сутра.
Данас, чим сам те угледала, колена су ми заклецала, у глави ми се замутило, и сва сам се следила.
Лако је говорити разне речи, али срце мало теже слуша.
И никада нећу себи опростити што сам се толико препустила...
И што ми толико недостајеш!
Да бар могу да те ишчупам из срца, и бацим, као да се никада ништа догодило није, као да те не знам. Кад бих само могла да се осетим обично, и да ми глас не задрхти...
И данас, оно твоје "Здраво, колегинице." које је звучало тако хладно... Продрмуса... па наставим даље...
Волим те. Ето. А небо је у пролеће плаво, као нешто чега се никада сетити нећу. Ништа... Само црвене птице над главом узлећу.
Naredi srcu da prestane da pati! Boli malo ti njega..
Аутор bealiever 18 ÐÐ 2010, 17:02