Кад бес овлада тобом...
Аутор behappy | 16 ÐÐ, 2010- Људи су једна тако дискутабилна тема, да моје мишљење не би могло да стане на ниједан лист папира.
Не вреди бити добар! Зашто? Да би те други после пљували по ходницима, говорили ти у лице да "Изгледаш очајно", или те само газили са стране.
Заборављају да, сасвим случајно сви имамо емоције? Или је проблем нешто друго?
Што се више трудиш да их све волиш, памтиш неке малене ситнице о њима, они ће бити гори.
И онда више не знаш ни где, ни како, изгубиш смерницу, а у глави 300 чуда.
Испадаш најгори. Помажеш свима, и онда схватиш: "Не могу све ово да завршим!".
Али ипак то никоме не говориш.
Ћутиш, трпиш. Мислиш :"Биће боље".
Е па НИКАДА неће бити боље. Док не схватиш ко су ти прави пријатељи.
Опекла сам се милијарду пута.
И још увек нисам научила.
Можда никада и нећу.
Одлуке се доносе САД и ОДМАХ. Не сутра, не за два дана.
Биће прекасно.
Evo draga, stvari stoje ovako: neces nikad nauciti, jer se to prosto ne uci. Svaki prijatelj ili "prijatelj" je prica za sebe. Imaju li oni znake navoda ili ne, to se uvek prekasno shvati, u pocetku to nemozes znati. Desice se i da ces ljude pogresno procenjivati u oba smera. I da! Neke odluke treba donositi odmah, a za neke je ipak bolje da prespavaju. Seti se ruskih bajki, poucne su! Poljubac
Аутор mira kuglof 16 ÐÐ 2010, 14:12