Открит ћу ти тајну...
Аутор behappy | 3 ÐÐ, 2010...Познајем једног дечка, који је луд за тобом...
Можда је то била она пресудна реченица. Она која ми је истог часа измамила осмех.
...Од јутрос никако не функционишем. Драга нисам добио ни једну твоју поруку од кад сам се пробдио!...
И
како си ти, тако одједном ушетао ту? У мој живот... Ниси ме питао, само
си ушао, почео да ме опседаш порукама. Да ме излуђујеш позивима.
Још памтим оне дане на почетку, месечина и ја ходамо ходником, а мени телефон нон-стоп звони.
И њено питање:
"Па је л' опет он?"
И некако сам се навикла.
И некако си почео да ми постајеш невероватно драг.
И некако је свако јутро постајало чудно без твог:
Добро јутро драга. Како си спавала?
Пола један ноћу. Хоћеш да причаш самном. Очи ми се склапају али ипак издржавам...
Иди лези, осећам да си уморна... И, молим те, пошаљи ми поруку за лаку ноћ, да могу да заспим.
И тако сам решила, да кренемо заједно.
И ко зна зашто је то добро...
Можда се заљубим.
Можда не.
Пустићу да време покаже....
Да све иде неким својим током...
Иако неко други још увек недостаје.

...pusti iluzije...on je stvaran...
Аутор sanjarenja56 03 ÐÐ 2010, 15:50