Љубав. Вера. Нада.
Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2009Имала је 18 година, он 22. Били су у вези, иако су живели на подоста великој раздаљини. Али је све то ишло. Са свим оним прелепим тренутцима... Волео ју је више од било кога на свету.
Она је студирала. Он не.
И све је цветало, док се није појавила њена рођена тетка, у страху да ће она напустити факултет, рекла је њеном оцу да их раздвоји.
Тако се све некако прекинуло...
На силу.
Крај прве године.
Она упознаје неког новог, напушта све и одлази у другу државу да би се удала.
Рађа једну ћерку, па после 6 година и другу.
Пролазиле су године, он је још увек мислио само на њу, и само њу волео.
Било је ту и других девојака, али ниједна није била као ОНА.
После 14 година брака, муж јој умире, и неколико година касније, враћа се у родни град са своје две ћерке.
Он сазнаје за то.
Тражи је.
Она не жели контаткт са њим.
Али је он и даље тражи.
Пристаје да га види, и као да се она варница поново претвори у ватру...
Од тога је прошла једна година. А њихова љубав поново цвета.
У његовим очима сам прочитала неограничену љубав. Стрпљење. Жељу. И срећу, када је она ту негде, близу њега.
Судбину човек не може променити...
Истинита прича.
Trži,traži pa ćeš nači...poz..
Аутор Jovan s.s. 29 ÐÐ 2009, 11:45