Разбацане мисли

Аутор behappy | 15 ÐÐ, 2009

    Мирис зиме, увукао ми се под јакну. Срећна сам.

    Трачак туге залута у мојим мислила, када видим да држи њену руку тако сигурно у својој, као да никада не жели да је изгуби...

    Пожелим да и ја једном волим. Али само једну особу. Да ми то никада не досади. Али онда се иза ћошка, незвано појави питање:

    "Да ли ћу икада мо'и да ценим ту љубав?".

    Изгледа да не. Превише је тешко бити веран, изгледа. Данашњица ти заголица мисли, и некако сасвим случајно удаљиш се... Или неповерење, или смрт страсти...

    Ни сама не знам, шта мислим а шта осећам. 

    Понекад је можда и боље тако. 

    Живети за сутра, без планова, али бити спреман да се може десити, мање или више пријатно-чудо.

     

     

    "Дотак'о сам дно живота,

     И пакао и поноре,

     Али ти ми душу узе,

     Ти проклети женски створе,

     Да због тебе немам мира у сновима-ни на јави...

     Како да те муко моја?

     Како да те туго моја?

     Како да те срце моје на тренутак заборави?"


9 Коментари & 0 Трекбекови од "Разбацане мисли"

    Tebi su i razbacane misli i lepe...kakve će tek biti sređene misli? A zaljubljene misli?

    Аутор sanjarenja56 15 ÐÐ 2009, 15:30

    sanjarenja,
    pustam zivot da ide dalje.. Onda cemo da vidimo kakve ce biti tada misli.:)
    ***

    Аутор behappy 15 ÐÐ 2009, 15:53

    Još zrelije...ali znam da će biti i vedrije

    Аутор sanjarenja56 15 ÐÐ 2009, 15:59

    Nemoj zaboraviti da se i mi menjamo kroz slojeve koje nam zivot na lice nanosi..
    Nemamo dve iste misli ni danas,a kamoli sada i za deset godina.
    Ne zamaraj svoju lepu glavicu teskim i velikim pitanjima...
    Zivi!
    Zivot se vec za sve pobrinuo.
    I voli...i ne pitaj za vreme,jer ljubav ne zna za vreme.

    Аутор stepskivuk 15 ÐÐ 2009, 17:44

    Stepski,
    vratio si mi nadu i zahvaljujem ti.
    Jako si lepo ovo rekao.

    Аутор behappy 15 ÐÐ 2009, 18:34

    Stepski je već sve rekao. Možda bih dodao da je elegija jedino dobra kao inspiracija, ali imaš mladost. To je već nešto mnogo više.
    pozdrav

    Аутор mandrak72 15 ÐÐ 2009, 19:29

    Mandrak,
    ovi ljudi su bas ne zahvalni. Dok smo mladi samo razmisljamo kako cemo kasnije, a kada odrastemo... Dali bi sve da se vratimo u madost.
    Pozdrav

    Аутор behappy 15 ÐÐ 2009, 19:40

    Tužne pesmice, a ti si izgleda usamljena. Da promeniš to uskoro :)

    Аутор poluuspavanka 15 ÐÐ 2009, 23:07

    poluuspavanka,
    razotkrila si me...;)

    Аутор behappy 16 ÐÐ 2009, 15:43
Додај коментар





Запамти ме