Аутор behappy | 12 СÐ, 2009
Нема праве љубави у овим годинама. Нема...
И зато се играмо. Излазимо, певамо... уживамо. Доћиће љубав касније. Сада... сада су сви пролазни чини ми се...
И лепи су...
Неки су посебни. Заљубиш се као, и они оставе траг. И они се као заљубе. Али нешто гаси те "ватре".
Зато знам да нема љубави сада.
И леп ми је овај, онај ми је симпатичан, он је добар, онај тамо паметан...
Све то прође. (ваљда)
Изгледа да се мој принц још увек појавио није.
Мада је могао он да буде. Стварно јесте.
Али није хтео.
И нећу ја у то да се мешам.
Можда ће касније жалити што ме није желео онако како сам желела њега ја,
Можда и неће.
А и баш ме брига.
Мој живот се наставља, воз наставља свој пут, и све наредне станице су прелепа места.
Париз, Барселона, Рим, Лондон, Москва, Венеција, Мадрид, Праг, Беч...
То ме сада интересује.
И моје друштво.
Ја могу сама, научила сам.
Без мушкарца уз себе.
И само се плачим да не постанем дивља.
А уосталом, кога је бирга?
Књиге.
То је оно без чега не могу...
А мушкарци...
Дођу, и оду...
This entry was posted on 12 Септембар, 2009 14:38
and file under
Проза .
You can follow any responses to this entry through the
RSS2.0 feed.
You can leave a Response, or Трекбекови from your own site.
stani malo..pa ti skoro pominja neku venčanicu itd...
kako sad ovo odjednom 'nema princa' !!??...
Аутор beliocnjak 12 СР2009, 15:20