"Ваља се добро ослонити о своју храброст...
и љубав... и плаве слојеве наде!"
Још један дан је угашен.
Још један у низу када нисам могла да не мослим на њега.
Опет сам пожелела да га видим. Да стојимо дуго загледани : ја у његове, он у моје очи.
Можда бих га питала: "Смем ли да будем твоја? Данас и заувек."
А можда бих ћутала, уплашено, уздрхтало...
"Ја осећам да долазиш, јер киша одмах престане и улице донесу осмех који добро знам..."
Zauvek je zaista preteška reč, a mi nemamo pojma šta pojam uopšte znači.
Želela bih ovde da pročitam nešto veselo. :***
Аутор roksana 04 ÐÐ 2011, 20:27Možda bi ćutala, ali to mi nekako ne liči na tebe. :-))
Аутор razmisljanka 04 ÐÐ 2011, 20:39Hehe, složile mi se kockice. :-)
Jesi bila kod mene da vidiš mace?
razmisljanka,
toliko sam lenja da se ne micem od mog bloga :)) al evo, krecem! :*
Lenja si na majku, sram te bilo. I mene neka lenjost uhvatila, šta ću jadna. :)))
Аутор roksana 04 ÐÐ 2011, 22:01Nisam ni ja neka vrednica, ali šteta da ne vidiš onu macu. :-)
Аутор razmisljanka 04 ÐÐ 2011, 22:05behappy..ne citaj mi misli..i ne prepisuj ih..auotrsko delo je to :)
Аутор zvezdatvoja 04 ÐÐ 2011, 23:46zvezdatvoja,
pitam se da l bi tuzba mogla da prodje? :))
Da, vidi se da se blizi i zima i sve... smrc.
Slatka ceznja...
Аутор persefona 05 ÐÐ 2011, 12:49
Rano je za zauvek. Možda danas...
Аутор sanjarenja56 04 ÐÐ 2011, 19:51