Мушкост
Аутор behappy | 3 ÐÐ, 2011- Сва она места о којима смо заједно сањали, сада су празна.
И цео овај свет, некако је бесмислен.
Наше теорије о томе: зашто се рађамо, зашто трпимо, зашто смо стављени на разна искушења и зашто издржавамо?
Сваки нови дан се лењо вуче кроз живот. Једноставно је: чека на нас.
Проучавање људи. Гестова. Осмеха. Обрва.
Све има свој смисао, ништа није без разлога.
Замислите онда: један дечко је дуго, дуго загледан у једну девојку. Када она то схвати, погледаће га. И он ће скренути, истог момента, поглед. Брзином светлости.
Страх, помало срама. Је л'? ухваћен је на "делу".
И док је гледа, тако несавршену, али у мислима његову, размишља како му је далека и недостижна.
И она све више о њему размишља. Повезује га са идеалношћу, што већ није добро. Помишља да му посвети који стих, ради захвалности што јој је помогао у остварењима.
Тужна је. Није јој ни пришао тих 7 дана. Само неких невиних погледа беше. И сви су то приметили, осим ње.
Пола године касније: његов најбољи друг.
(тврди се да треба пријатеље тражити сличне себи, а сродна душа да ти буде чиста супротност-ради допуњавања).
Рођендан, он ми прича о његовом првом пољупцу, о девојци у коју се тада заљубио и још увек не може и не жеи да је заборави. Она је ту.
Погледи његови су упрти у њу, снима је, са неком тугом у очима. Али када би се она приближила, тако би добро глумио. Хладноћа, одбојност, као да ништа не осећа.
Касније је признавао да му је тако лакше, иако је чезнуо да јој каже шта осећа.
После дуге "анализе", питам се да ли је и његов друг примењавао исту тактику?
Та мушкост ће им једном доћи главе, озбиљно.
Mnogima dođe...
Аутор sanjarenja56 03 ÐÐ 2011, 06:01