Живот је леп!
Аутор behappy | 30 ÐÐ, 2011Око мене, шуми живот. Пролазим ходником где је све обојено у зелено и мирише на тек процветали зумбул.
Осећам се лепо. Олакшано, као да је исповедање пред причест дошло у прави трен.
Долази април, а ја од среће бујам, као божури када су у пуном цвату.
Осећај заљубљености покушавам да угасим, јер све је било узалуд.
Не патим. То је младост, пролазе возови, али други долазе.
Смејем се новом јутру, јер знам да ће на свој начин бити посебно.
Времена је мало јер сваки дан представља нови корак.
Ближе се представе, са оба позоришна студија. Глума ми даје крила.
Све нешто покушавам да пишем, па прешкрабам. Те ме носталгија обавије, те ме ушушка срећа.
Туги не дам да се врати у моје крило. Доста је!
Контролу над мојим животом имам само ја.
Гледам у небо... Пенушави облаци ми се смеше и као да вриште: Промени нешто.
Чујем куцање на мојим вратима. Али, као да се бојим да отворим.
Сањам ли?
Нада пламти несташно а ја јој не дам да се угаси. Гасим светло и... пуштам осмех да се исцрта по мом лицу.
Живот је леп!
behappy divno volimovako optimisticna razmisljanja, nego cemu drugom sluzi prolece nego za srecu.poz
Аутор GASTRO city 30 ÐÐ 2011, 19:49