Нека нова осећања
Аутор behappy | 15 ФÐ, 2011Нешто се дешава са мном. Опет сам тако срећна и спавала бих у школи!
Јуче сам ухватила себе како говорим: "Хвала Богу, од сутра имамо сваки дан по седам часова"
Јесам ја нормална?
Или сам уствари, изгубила очи у џепу једног момка...?
Обично је до сада било лакше. Кретали смо се у неком истом друштву и онда сам тако могла да добијем број телефона и одржавам неки контакт.
Сада је све много другачије. Он се налази у некој "банди" са којом баш и не причам. Покушавам да измамим неке информације од његовог друга, са којим се супер слажем.
Друг ме зеза, прича ми неке "пикантне" детаље. Каже: "Ма пребаци се ти код нас..."
Иронија је, то што сам се данас окренула када је прошао на ходнику, и он се окренуо.
Почела сам да проучавам погледе. Он на једном крају ходника, ја на другом.
Или сам ја превише у облацима или се из тих погледа може протумачити много тога.
Нешто јако искрено.
И плаче ми се. Зато што не знам како да почнем испочетка.
Зато што хоћу већ једном да пређем преко комплекса и кренем даље!
Да станем. Размислим. Заслужујем ли бар да се за неколико тренутака своје среће изборим?
Јер, ова стрепња, чекање... и страх који ми изједа утробу, страх од одбијања. Чудно је.
Али нећу више да седим скрштених руку, у нади да ће се решење појавити са неба.
Нисам ваљда, најгора на овом свету?
Када чујем звоно, срце искаче из груди, и ја хитам са другарицама. 2 пуше, најбоља другарица и ја само правимо друштво. А уствари, напољу сам због неколико погледа.
И срећна сам, а после 2 секунде, сигурно ће ми се плакати.
Nisi najgora na svetu, nemoj tako misliti :0 ljubim te i pozdravljam
Аутор GASTRO city 15 ФР2011, 15:30