ИМАМО СВЕ!
Аутор behappy | 3 ФÐ, 2011- Данас, после прочитаних редова о ситуацији доле, после одгледаног документарца...
Шта могу да кажем?
Да захвалим Господу што живим на сигурном месту.
Што могу слободно да дишем, да се крећем, да се смејем, и да будем уверена да ме нико неће гледати прекорно због тога.
Што имам могућност да радим ствари које волим. Да читам, да пишем-и да знам да ме нико неће кудити због објављених новинских чланака, да глумим-и да будем уверена да се нико неће увредити, нити препознати себе у томе.
Колико сам богата.
И поред ове кризе, бесполености... туге...
Ја имам право говора.
Могу да, са ове две руке, стварам чуда.
А зашто неки немају то право? Само зато што су Срби?
Ни криви ни дужни плаћају животима.
Зато што воле сваки грумен своје земље и не могу да га се одрекну тек тако.
Да кроз сузе прошапутају "Збогом!".
Колико је тешко, ја само слутим. Чујем, видим, али све издалека.
А они који су тамо, знају о чему причам.
Многи не разумеју, затварају очи пред суровом судбином.
Никада се то неће завршитит.
Зато, кажем мојим вршњацима да не траће више време.
Драгоцено је!
А толико је ствари које се могу радити.
Потресло ме је, али сам ја ипак далеко.
Шта уделити онима којима је само хлеб довољан? Сиромаштво у целом свету.
Глад.
Болест!
Људи свакодневно умиру од рака, туберкулозе, од неких нових болести.
А ми смо тако благословени што смо здрави...
Могла бих у недоглед.
Али нећу. Захваљујем небесима што имам све.
U prvau si, hvala Bogu pa sam u severnom delu, ali vrlo dobro znam kako je ljudima u enklavama.. Znas, ponekad, bolno oci zasvrbe kad ih vidim kako se tiskaju u busu kad dodju u severni deo da trguju.. Neko je nekada rekao - sto juznije, to tuznije..
Аутор aleksandar88 03 ФР2011, 16:20