Заувек ћу памтити
Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2011- Ако размислим боље, стижем до закључка да смо се, можда, само уплашили свих тих емоција и нисмо могли да са сигурношћу закорачимо у свет који ће бити само наш.
Ја те толико добро познајем, да сам ти из очију прочитала много тога. Ниси морао да кажеш. Понекад једноставно, човек схвати.
Неколико речи које су толико јаке, да су сасвим довољне.
Стисак руке... руке које се зноје и топло додирују.
Тако си ми близу, а тако ми недостајеш.
Ако пожелиш да дођеш.. предпостављам да си свестан да су ти моја врата отворена нон-стоп.
Dopada mi se kako si napisala.Ponekad se zaista toliko uplasimo emocijama da pobegnemo.Ponekad taj strah najvece ljubavi otera.Posle ih se dozivotno secamo.Saljem ti poljubac i zagrljaj
Аутор tanjana 29 ÐÐ 2011, 19:02