Неке нове приче, са неком новом Ја.
Аутор behappy | 4 ÐÐ, 2010- После неколико разочарења, тешког лета, губитка драгих особа, решила сам да почнем да се бавим оним што највише волим: писањем и глумом. Тако су те две ствари почеле да ми окупирају сваки дан.
Слободног времена је јако мало, али тако је најбоље. Зато што се углавном, то исто слободно време, само протраћује.
Трудим се, желим да објавим нову књигу идуће године, ако Бог да.
Живим.
Радујем се свим ситницама.
Шареним кишобранима, гласу мушке особе која ми прија, киши која је савршено опрала прозоре, новим градским аутобусима, људима које волим и који су увек ту за мене, новим изазовима, зими, радујем се снегу који тек треба да стигне, осмеху болесне девојчице, кафи са другарицом, музици...
И увек тражим те ситнице, које ће ми испунити цео дан.
Остала су ми још 2 испита са којима требам да се изборим, и онда долази распуст.
Нове боје су почеле да шарају мој живот. Осећам да сам и сама боља него што сам до сада била. Ближи се чак и дан када ћу требати да изаберем факултет. Време јако брзо пролази, а ја не желим да се раставим од Темишвара. Од овог града који ме је дигао на ноге и изградио моју личност. Знам, вероватно ништа није у мојим рукама, али то ће бити најтежи растанак.
А до тада, хоћу да научим још пуно тога. После, куда ме живот однесе. Видећемо.
Rastanci uvek obecavaju nove susrete i radosna vracanja.
Nemoj se plasiti lepota koji te tek cekaju.
Pozdrav!
Аутор stepskivuk 04 ÐÐ 2010, 16:52