Сећања
Аутор behappy | 5 ФÐ, 2011Ускоро ће твој рођендан. Синоћ размишљам, све ми се нешто, враћају у глави заједнички тренуци.
Сећам се обећања која смо пружали једно другоме, и тако се сетим момка који је први у мени пробудио емоције.
Хвала ти за сваки тренутак који смо заједно провели и када сам се осећала најсрећнијом девојком на свету.
Хвала за сваку буру, за плач пред професором... и на његово: "Је л' због М?" Испричала сам му целу причу.
Памтим моју срећу када си рекао да долазиш опет у Карловце.
Памтим како сам се надала... и трудила да се не присећамо свађе.
Памтим како сам се расцмиздрела пред свим девојкама.. када смо избегавали једно друго... када си слушао друге, а не мене.
Памтим наша боцкања, моју љубомору што си свима посвећивао више пажње него мени.
Ало зато, памтим и наш први растанак. Наш први састанак.
Звук твога смеха, боју гласа и... одједном... твоје очи.
Памтим да сам тек по растанку могла да се саберем и схватим своја осећања.
Памтим вече пред полазак у Хрватску. 3 пута за редом сам гледала "The notebook" од тада, оно што понекад радим, више не зовем плачем.
Памтим све речи које си писао. Чувам их по папирима, телефонима, компијутерима, чувам их у срцу.
И те речи, и данас дан су нешто најлепше што ми је неко рекао.
Памтим све. И захваљујем ти за сваки гест. За стрпљење...
За то што си имао воље да ме учиш о нашем православљу и разним другим стварима.
Сећам се оног одвратног осећаја у грудима, који сам носила 2 дана са собом. И једне вечери, сањам да си избрисан са лица земље. А сутра дан... јављаш да си био близу смрти. И срећа те је извукла.
Чекање... моје чекање. Написала сам десетине песама док сам се надала да ћу те опет видети.
И јесам.
Опет у тим Карловцима.
После тога, све се променило.
Зато што нисмо знали да комуницирамо.
А данас, када је све прошло... питам се само, шта сам ја теби дала?
Не знам.
Надам се да ћеш пронаћи своју срећу. Само то...
Ja sam za Mostarske kiše...Pozdrav!
Аутор Jovan s.s. 04 ФР2011, 18:41