Господин.
Аутор behappy | 3 ÐÑ, 2010Осећам се дужном да му посветим неколико редова. Опет и поново.
Јуче беше 11 месеци од када смо се упознали. Уствари, све и јесте магија, од самог почетка.
Од када сам му стиснула руку и он је са осмехом изговорио: Милош.
Осетила сам нешто.
Онда су уследили догађаји који су ме натерали да се тако проклето заљубим у њега.
Када ме је одвикао од неких лоших навика, имао толико стрпљења да ме учи да играм билијар (који заправо, ни дан данас не разумем), није се љутио када погрешим.
***
Знате ли онај осећај, када је просторија пуна, и одједном се сви разиђу, а ви останете сами, са својим болом? Тако сам се осећала када сам га последњи пут загрлила и отишла.
Било је то моје најтеже "збогом".
***
М. је имао посебну моћ читања мисли. Увек је знао шта мислим, само када га погледам. Просто је знао.
Када су ми понестајале речи, умео је да ме допуни.
Знао је шта осећам, чак и ако ја то нисам могла обичним речима да опишем.
"Али коме су потребне речи када знам како се осећаш?"
Зато је он умео да користи речи у право време.
"Хвала Му што те је створио!"- то је увек говорио.
Прелиставам поруке и пожелим... Чврсто пожелим да вратим време... или да бар обришем оно што сам рекла. Да после свега са тобом говорим о "новој потенцијалној љубави", која је ишчезла исто као што је и дошла.
Да те повредим до зла Бога, као да немаш осећања.
Волела бих, али не могу. "Извини" и не значи пуно, зар не?
Али знам да си ми опростио. Зато ти хвала. Увек си био бољи човек од мене.
ah...a ja kada procitam ovo pozelim da te ubijem sto pocinjes da zivis u proslosti!!!MIKIII moramo da idemo dalje...mislim ja bih bas volela da vi budete zajedno,ali on je previse daleko i ti to sama znas..mada tvoje srce odlucuje..ali ja mislim da je ovo tvoj strah i bezanje od tvojih pravih osecanja!!!
Аутор Dunja 03 ÐÑ 2010, 23:58