Ко сам без тебе?
Аутор behappy | 15 ÐÐ, 2010- Када склопим очи, видим тебе... Поново чујем све оне дивне речи, којима си украшавао сваки моменат мог живота.
"Требаш ми. Без тебе је све пусто, и нема сунца... Ти си моја срећа!"
Памтим сваку изречену реч, памтим твоје шале, које се више не понављају.
Ја се само у речи разумем. У простом бацању речи по папиру. Ниушта друго се не разумем.
Да, и у глуму се разумем. Али веруј ми, са тобом никада нисам глумила.
Увек је све било чисто и истинито. Нежно и право.
Да ли нисмо знали да чувамо, или у чему је проблем?
П.С. Завршила са преводима, почеле су пробе за позориште, а следеће недеље путујем.
И верујем.
Све је имало смисла, док сам се поред тебе будила.
Сањала,
Певала...
Све је било посебно, док си ме посматрао,
Волео?
Пазио?
И по хиљадити пут проклињем даљину,
И проклињем живот,
Што путеве наше није укрстио.
Сањала,
Певала...
Све је било посебно, док си ме посматрао,
Волео?
Пазио?
И по хиљадити пут проклињем даљину,
И проклињем живот,
Што путеве наше није укрстио.
Biće još raskršća,ukrštanja..pozdrav..
Аутор Jovan s.s. 15 ÐÐ 2010, 14:14