Ти будиш у мени пролеће
Аутор behappy | 7 ÐÐ, 2010Задени у моју косу трешњин цвет, у руке ми стрпај зумбул и можеш да ме пустиш да живим.
У мојој души је пролеће, буде се мириси и звуци, не...више нисам сама.
Чак и када осетим да се све ломи, покушавам да окренем главу на другу страну. Да сањам.
Јер, шта је човек без снова? Једна обична нула.
Сањам, како сањаш да мрсиш моју косу.
Или је то поветарац?
Све ми те отима,
У мојој души је пролеће, буде се мириси и звуци, не...више нисам сама.
Чак и када осетим да се све ломи, покушавам да окренем главу на другу страну. Да сањам.
Јер, шта је човек без снова? Једна обична нула.
Сањам, како сањаш да мрсиш моју косу.
Или је то поветарац?
Све ми те отима,
А опет те никоме не дајем.
И никада, никада више нећу умети да тако себе дам за обичан осмех.
Долази пролеће, очекујем потпуно буђење.
П.С. Жупанијска фаза олимпијаде српског је прошла одлично. Отишла сам да пишем, без имало инспирације, и ипак освојила то прво место, оценом 9,80. Национално такмичење нас чека од 6.-9.-ог априла.
Честитам месечини. :)
Cestitam! Mogla bi da osvojis prvo mesto i na nacionalnom, pa da nas sve vodis u Japan da uzivamo u japanskom prolecu. :D
Аутор mira kuglof 07 ÐÐ 2010, 20:29