После тебе нема ничега
Аутор behappy | 10 СÐ, 2009Гледала сам слике са венчања наших пријатеља.
Одувек сам ја маштала о себи у белом, и о момку који стоји поред мене. Али, увек је тај момак био неко непознат, неко измишљен, неко из снова.
Данас сам видела јасну слику твог лика уместо оног младожење и мене уз тебе. Деловали смо срећни. Ти си био онако шармантан, отмен у том црном оделу, фантастично ти је пристајало. То зато што си мој, волела бих те и да си изгледао било како другачије. А ја сам сигурно била срећна. Сигурна у себе, јер имам тебе као ослонац. Предивнабела венчаница... као из сна... локне које падају низ моје лице, и букет са цвећем у рукама. Какви осмеси красе ту слику...
Зашто ми се ово дешава? Питам себе сада. Јесам ја срећна... али толико сам се заљубила... све ми је равно... желим га уз себе више него икога пре.
И како би било да га поново држим за руку...
Ја ЗНАМ... наша љубав срушила би све те километре... знам да бих могла...желим... али нешто се неда...
ti pises o tome kad niste zajedno, ja pisem o tome kad ste zajedno ;))))) .....
Аутор inana 10 СР2009, 23:29