Остани
Аутор behappy | 2 СÐ, 2009Стварно сам планирала да будем добро. Али једноставно нисам успела. Од када сам се пробудила читам књигу, и слушам "Црвену Јабуку". Ништа не зна да дирне више од музике. И створила ми се слика пред очима. Осетила сам као да се један део мене откинуо. Као да је нешто нестало. И јако је заболело.
Како је могуће, да ме је у једном трену толико дизао, да сам скоро дотакла небо. Знао је самном... Осетила сам се вољеном, и мислила да ме ништа не може избацити из такта. Никад не реци никад...
Већ у следећем трену, спустио ме је на земљу.
Није то љубомора, она је дивна девојка. То је само бол. То сам и ја имала.
Да ли сам негде погрешила?
И тако ЗАИСТА саме од себе сузе крену.
Карловци ми недостају. Недостаје ми све. Као да део мене умире... Желим да вратим време. Не могу даље.
Не знам више у чему да нађем мотивацију, само знам да настаје један добар роман из свега овога..
.
Hej!
Аутор casper 02 СР2009, 20:49Hocu osmeh!
Cujes?