Аутор behappy | 29 ÐÐ, 2009
"Кад човек има љубави, нема страха."
Нема страха у стилу да се плашим да урадим нечега. Са њим се не бојим ничега, и никога. И шта год да се лоше деси тражим утеху у њему. Лош дан- ту је он. Филм ме је растужио-ту је он. Неко ме је повредио-опет он. И стварно сам сигурна.
Али постоји страх, јер је он тамо. Тамо доле, у оном делу Србије, знате на шта мислим. Како он каже, "Што јужније, то тужније". Тамо где је опасно. Ја волим тај део Србије, самим тим што је и он тамо. Али плашим се. Јако. Како ће му протећи тамо дан? Да ли ће бити МИРА? Оно што овде неценимо, јер га још увек имамо. Они тамо цене. Плаши ме и даљина. Иако у дубини душе сам СИГУРНА да је он онај од ретких са којим бих могла овако на даљину. И значи да ипак страх постоји. Да ли онда то нема везе са љубављу? Понављам, "Кад човек има љубави, нема страха."
Боже, помози да дочека нови дан...
Са осмехом на лицу.
Недостајеш ми. Недостајеш ми. Недостајеш ми.
This entry was posted on 29 Август, 2009 01:02
and file under
Wishmaster .
You can follow any responses to this entry through the
RSS2.0 feed.
You can leave a Response, or Трекбекови from your own site.
Prirodan je strah kad postoji okolna nesigurnost i daljina...biće sve u redu!
Аутор sanjarenja56 29 ÐÐ 2009, 08:34