У неповрат са њим.
Аутор behappy | 15 ÐÑ, 2010И тада, када су се моје усне спојиле са његовим, осетила сам како се сва она чежња претвара у могућу срећу. Тренутак када дотичем усне свог професора. Све се одједном измеша и уопште више нисам сигурна да ли желим за другога да се удам. Мислила сам да ће одједном савест да ме препадне и тргне из овога. Он је верен, ускоро ће пред олтар... Али умоесто да ме одгурне од себе и каже: "Клинко, па ти си ми ученица! Ја се женим!", он ме привија уз своје тело и спуштам главу на његове груди. Кроз главу ми пролази само једна ствар: "Ово је најсигурније место на свету. Ја одавде не идем!" Очи се одједном магле, а суза ми кваси благо румене образе.
"Ово је грех. Ви сте верени, а ја заузета."
"Не знам зашто, ал се не осећам кривим. Је ли и то грешка?"
Подижем поглед и моје се очи сусрећу са његовим. Небо је ноћас наша граица. Пружа ми руку и прихватам је, подсвесно знајући да сам му дала дозволу да ме води у грех. Нисам могла да верујем да ово радим Милошу. Да он вара своју дугогодишњу девојку. Нисам знала зашто једноставно не могу да станем? Да само изговорим: "Професоре, ја даље не идем" а ја сам својим стиском руке оверавала да не желим да прекинем ово лудило.
Стојимо поред Дунава и ветар је нервознији него обично. "Никада се овако нисам осећао. Као онда када знаш да ће сутра бити крај света, а теби то и не смета посебно. Јер, знаш да имаш све што си икада желео."
Окреће се према мени, као витез који је управо освојио тешку битку. Стајали смо на удаљености од неколико милиметара, држећи се за руке и пиљећи тупо у туђе усне.
"Ви сте први мушкарац који ми се свидео од када сам крочила у гимназију. Мислила сам да ће све проћи. Имала сам друге, сањала, али сам само у Вама видела правог мушкарца. И... да..моја сте највећа слабост."
"Само да си мало старија... кунем се да бих отказао веридбу и оженио тебе. Али ниси ти озбиљна, твоје време тек долази. Не можеш се тек тако удати јер је другој особи време дошло. Али си она о којој сам сањао. Сваки пут када се насмејеш, дајеш ми снагу. Када гризеш усне, ја полудим! Желим само да бар на трен у теби уживам. У твојим уснама са укусом јагода и мирисом пролећа."
То вече нисам могла да се уздржим и без трунке гриже савести, дала сам се цела особи која је била мој професор, старија од мене 13 година и 1 дан. Та особа беше верена, ја бејах са особом која ме је волела. То вече нисам осећала разочараност јер је то био мој "први пут". Не, чак ни што сам некога преварила, а њему била друга.
mila moja...
Аутор vilabezkrila 15 ÐÑ 2010, 20:03Jovan Ducic je rekao..." ljubav je izum Bogova, moral je izum ljudski.jedno sa drugim nema nikakve veze".
Ljubav je predivna stvar...ne zna za godine ni rasu ni veru...eto ja na primer..Nikola je stariji 17 godina od mene...ali mi je sa njim ko sa nikim do sada...sanse da dozivimo nesto predivno su jako retke i treba ih iskoristiti...
Ljubim te mila