Кајање.
Аутор behappy | 4 ÐÑ, 2010 Повредила сам једну од особа која ми много значи.
Тек сад сам схватила оно изједање изнутра. Страх да га не изгубим, и равнодушност на свет око себе.
Неки га не подносе. Као на пример 2 веома важне особе у мом животу. А ни тетка и теча.
Али, ја се тако добро осећам у његовом друштву и он ме је научио да ценим себе.
Нећу више ништа да кажем.
Е сад ја покушавам да исправим грешку, али тако је то, грешке су ту да бисмо из њих учили.
Надам се да је опростио.
Каже да јесте.
Срећа је у малим стварима. Сваког дана то све боље разумем.
Тачно за месец дана путујемо у Сремске Карловце, да правимо неке нове успомене.
:)
draga moja...bitno da si gresku uvidela..ako kaze da jeste oprostio onda mu veruj..i pazi da novu gresku ne pocinis..to sto ga ne vole ljudi koji su tebi bitni..znam da boli na neki nacin, ali ovo je tvoj zivot, tvoji izbori...srecem se sa istim problemom..majka moja koja je bila za ovu vezu cak me i udavala za mog komsiju, sada vise ne gleda tako blagonaklono...pronalazi mu mane ..pronalazi mane u njegovom zivotu pre mene...i to nije fer..ali se i ja i sto ko i ti osecam tako dobro u njegovoj blizini..njegov dodir leci..i ne dam ga..ne daj ni ti onog do koga ti je stalo..Nebo nam na putu postavlja prepreke, ponekad u vidu ljudi koji su protivni, da bi nas kusali da li smo spremni da se borimo za nesto sto je vredno..bori se mila..budi srecna..be happy..dont worry...;)))
Аутор vilabezkrila 04 ÐÑ 2010, 21:19