40-о годишњица.
Аутор behappy | 28 ÐÐ, 2010Ех, "свршено" је и са последњом пробом. Сад сам "збуњена" и "признајем" да ће ми позориштанце изузетно недостајати. Ту је мој таткО, који ме је уствари само усвојио. Он нам је најстарији, '82. годиште. Диван момак, са тужном причом.
Ту је мој муж, који ме нон-стоп засмејава, помало изнервира и збуни погледима, али идемо даље. Надам се да ће се сетити сутра текста.
Ту је Штанцика који ме изузетно нервира, али је ваљда добар момак и он.
Такође, ту је и предобри Соколовић, коме нон-стоп звони телефон, шта ћете, популаран међ' женским светом. Ту је и наша главна улога, за коју сам сазнала да је предивна девојка и јако смо се зближиле.
Остале ћу већином виђати у школи.
Наравно, ту је и мој теча, који нас је припремио за све ово. Драо се милијарду пута, али нас и научио неким стварима.
Из овог искуства сам опет научила много. Поред тога што сам склопила нова пријатељства, схватила сам шта значи глума и колико је жртве потребно унети на самом почетку.
Ако ти кажу: Певај!
Мораш да певаш. Све је то део глуме. Нема везе да ли је то "Станковићева композиција" или не, важно је да се пева.
Ако ти главни и одговорни нареди да се држиш за руке и гледаш у очи човека који ти изјављује љубав, мораш то да прихватиш.
Мало је непријатно, али ако волиш глуму, уживиш се у своју улогу, све је то лако.
Искрено, једва чекам да дође септембар да спремамо опет "штогод", јер "Канда ми се чини, променила сам се" и још више заволела глуму.
Драге моје колеге, желим вам успеха сутра.
А после представе, заслужена журка. :)
П.С. Обрадоваћу вас сликама.
Jedva čekam izveštaj. Ma da ti meni ne odeš u glumice na kraju balade? Onako, profesionalno?
Аутор sanjarenja56 29 ÐÐ 2010, 08:16