"Ваља се добро ослонити о своју храброст...
и љубав... и плаве слојеве наде!"
Како се отарасити туге, када је ту у нама?
Како пронаћи оптимизам?
Мени, којој он никада не нестаје, негде се загубио.
У суботу је олимпијада из српског, а ја сам у неком ужасно меланхоличном стању.
Боже молим те, дај ми снаге!
Па ја сам знала да се борим! Како сам тек тако, заборавила?
Осећам се напуштено, усамљено...преоптерећено, уморно...
Кад ће неко да ме дрмне, да кренем даље?
"Проћи ће и то..."
Кад ће да прође?!
Не могу да чекам.
A gde zuris?
Zivot je tek poceo, a sastavni njegov deo su i radosti i tuge. I padovi i dizanja.
Стпљење и вера.. Радост не долази тако лако, углавном онима који верују. Кад једном погледаш у себе и пронађеш путоказ ка будућности, све ће ти бити лакше. Али, ти као и велика већина, не стижеш да погледаш у себе од силних "брига" и проблема. Погледај само хиљаде других којима је далеко лошије од тебе. Њима је твој живот уточиште, а ти си незадовољна тиме. Радуј се слободи коју имаш, да уопште идеш на такмичење, да победиш, да изгубиш - да учествујеш.
Чувај себе сада, за дане који ће доћи, немој да ствараш ране, које ће сметати срећи која те чека. Бори се против себе сиве, за тебе онакву каква јеси.
Тешко? Наравно да је тешко. Исплати ли се? Једино се то и исплати. Загрљај његов искрен и прави... Вредан је свега, видећеш једаред да је овај матори лалош био у праву...
Поздрав из равнице...
Аутор Баладашевић 04 ÐÐ 2010, 15:40Svi imamo ponekad "zutu minutu". Ima izreka:"ni prolece nije nasmejano 100 dana". Tako je kako je, proci ce. Znam da ces naci snage da prevazidjes tu tugu sto te sada lomi. Proci ce! Meni moras da verujes, ja znam. Ne zaboravi, nas je uvek dve, mi smo uvek jace, mi mozemo da letimo, mi smo deca vazduha. Mi smo nepobedive. I ne zaboravi:"rodjeni da lete, puzati ne mogu". Ljubim te.
Аутор mira kuglof 04 ÐÐ 2010, 16:59Kada problemi stanu da se redjaju covek posustaje, ali to ne znaci da ne moze dalje.
Mora. Mora dalje. Ja znam da ces i ti dalje, resice se jedno po jedno. Vreme se ne moze ubrzati, ali vremenom ce i olaksanje doci.
Pozdravljam te.
:))
Znam da nije neka uteha, al' je ni ne smem da pisem o ovom mom trenutnom stanju. Uzas zivi...
Kad si mi rekla koji je razlog sto nisi bila u skoli pomislih "sto ja nisam danas ostala kod kuce???". Eto, vidis, ja cak nemam ni to pravo da "puknem".
Znas da ce ti sutra opet sve biti roze, tako da...sto manje razmisljanja - to bolje :*
Proći će te draga, samo ne popuštaj mnogo i osmeh na lice. Pravac pred ogledalo i vežbaj! :)
Аутор bealiever 04 ÐÐ 2010, 18:29Prodrmala sam te, sad lepo idi na Olimpijadu i prodrmaj njih tamo! I pročitaj još jednom šta ti napisaše Baladašević i mira kuglof!
Аутор sanjarenja56 04 ÐÐ 2010, 20:27ashtraygirl,
pozdravljam!
azpoezija,
Moжда је тек почео, али брзо пролази... И већ се издешавало толико тога...
И 1000 пута сам пала, и 1001 пута се подигла.
Али углавном, поента је да још увек стојим.
:)
Баладашевић,
Хвала ти што каљаш ципеле да свратиш до мог блога, и даш ми понеки користан савет.
Подигао си ми главу, хвала ти до неба!
Увек верујем. То ме још увек и одржава у животу.
Аутор behappy 07 ÐÐ 2010, 13:35mira kuglof,
немаш појма колику си ми снагу улила овим коментаром.
"Могу, хоћу желим".
Идемо даље, шта год да се деси.
:*
Talas,
Нико не воли проблеме, али ни дуга се не може створити без мало кише.
Сутра је нови дан.
Нови изазов.
Поздравче!
mesecina,
не верујем да ће бити розе, не волим баш нешто розу боју.
Али шта год да се деси, настављамо даље.
Олимпијада је прошла одлично, како сам очекивала...
Љубим те :*
bealiever,
можда неко време без осмеха.
И тако, лажан осмех не значи много.
Jovan s.s.
воље су увек нађе ту негде, у "буџаку"...
Поздрављам.
sanjarenja56,
хвала на дрмусању.
Не дам се ја баш тако лако...
:*
Procice ako TI zelis da prodje.
Аутор ashtraygirl 04 ÐÐ 2010, 13:38Onda kada TI zelis da prodje.