Он.:)
Аутор behappy | 31 ÐÐ, 2009
Прошло је већ скоро два месеца од кад је упоран.
А ја се правим недодирљива, и недостижна. Као не дам се лако :).
На почетку сам мислила "Који досадњаковић!"
Не прође сат а да ме не позове, "Само да ме чује".
Не прође 20 минута без његове поруке, само да "види да ли сам добро".
Онда једно време није имао кредита, па је све почело поново.
И мени већ постало симпатично.
Кад је мојој сестри од ујака већ досадило то зивкање, јави се она на телефон, и каже:
"А шта кажеш да изађемо до града?"
А он ће на то:
"Хоћу да изађем са behappy"
Мама ме тера:
"Изађи са момком, видиш како те лепо зове. Паметно неко дете":))
Старији је шест година, па сам се ја мало плашила његових намера, али више не сумњам.
Симпатичан је, није ружан уопште...
Али behappy никада није била пољубљена.
Никада није имала ПРАВОГ дечка.
И онда јој је све чудно, збуњена је, и помало се плаши...
И улазимо у Нову Годину......
Можда пружимо по неку нову шансу...
Воли вас све мала насмејана Happy (Како волЕ Настасја).
Iako treba biti oprezan, ne treba dozvoliti da zbog toga propustimo lepe trenutke... Sve najbolje!!!
Аутор barbie86 31 ÐÐ 2009, 13:51