Сутра је нови дан...

12 Коментари & 0 Трекбекови од "Нека сећања боле..."

Драго дете, не једи се. Једног дана ће се завеса подићи/спустити и све ће ти бити јасно. Иако те не знам, или те мало знам, скоро да сам поносан што не одустајеш од борбе, и не одустај. Не одустај од себе, јер, веруј... Вредеће много, много више него што и замислити можеш...

И, морам сад бити мало и досадан, ал` ваљда ми се неће замерити, јер ћу се поновити:

КАД ЗАГУСТИ, ДО САЛАША СЕ СПУСТИ...

Аутор Баладашевић 14 Ð�Ð 2009, 23:11

kao da sam ja pisala tekst. pronalazim se u svakoj tvojoj reci. tesko je. ali nastavljam. nastavi i ti. verujem da ce nam se sve isplatiti. svom ovom trnovitom putu po kome hodamo, mora jednom doci kraj. zalazi se i veruj u bolje dane.

Аутор ashtraygirl 14 Ð�Ð 2009, 23:53

Баладашевић,
ma ja sam najsrecnija kad te vidim na blogu. Izmamis moj osmeh i kada me tuga savlada skroz...
Jos i Sremac...
Hvala ti sto si tu, uvek kad zatreba!

Аутор behappy 15 Ð�Ð 2009, 00:09

ashtraygirl,
sta reci. Zao mi je sto je i tvoja sudbina takva...
Ali sto ti kazes,
istrajacemo sve dok se borimo...
Pozdravljam te, i samo hrabro!

Аутор behappy 15 Ð�Ð 2009, 00:10

Велика је обавеза да будем овде сваки дан присутан, а био бих радо, јер кажеш да те увесељавам, од тога ништа лепше нема.
Ја сам увек ту, и кад ме не видиш.
И морам да кажем да је сваки пут до салаша мог, спуштање, јер смо ми, је л` те.. у равници...
Ако треба, послаћу ти и маил, па ако баааш загусти :)

Поздрав свим борцима и мојим драгим бистроокима.

С поштовањем,

Аутор Баладашевић 15 Ð�Ð 2009, 00:19

Čula sam negde da "Bog svakome na životni put stavlja onoliko koliko smatra da ta osoba može da podnese" Setim se toga ponekad kada mi je jako teško i pomislim kako je Bog mene precenio... Onda, kada prođe, shvatim da nije... Sve što te povređuje, samo ti daje snagu za sve naredno što ti je suđeno da prođeš na svom životnom putu... Možda u tome pronađeš utehu!

Аутор fenix367 15 Ð�Ð 2009, 01:43

Znam kako ti je, s tim što ti je teže nego meni svojevremeno, imala sam 23 godine kad je tata naglo preminuo i ostavio neprebolnu ranu. Ali ti ideš dalje, u budućnost koja će biti samo tvoja, posebna, koju ćeš obojiti najlepšim bojama...zato što umeš...

Аутор sanjarenja56 15 Ð�Ð 2009, 07:47

Zivot je zaista nepredvidiv, cesto cak surov. Stalno nas opali nekom cuskom(samarom).
Nije to samo u mladosti, to se desava i nama starijima od tebe.
Ali nema predavanja, ide se dalje. Mi, obicni smrtnici, mi koji moramo sve resavati glavom, na to smo vec navikli.
Zao mi je sto skoro svi prolazimo kroz to.
Pa valjda postoje i srecni ljudi.
:))

Аутор Talas 15 Ð�Ð 2009, 11:47

Баладашевић,
pa bar jednom mesecno navrati...BAR...;)
Pozdravljam te i cuvaj se.

Аутор behappy 15 Ð�Ð 2009, 12:26

fenix367,
eh sad mnogo toga mogu da podnesem...
Jaca covek...
Pozdrav.
:*

Аутор behappy 15 Ð�Ð 2009, 12:27

sanjarenja56,
borim se. Moram. Ne vredi ostati zatvoren u sobi i plakati. Nista se nece resiti. To sam i sama shvatila. Zato volim kada je dan pretrpan obavezama-ne razmisljam o problemima, nekome sam od koristi a i naucim da cenim one slobodne trenutke.
Pozdravljam te, i hvala sto si tu!
:***

Аутор behappy 15 Ð�Ð 2009, 12:28

Talas,
Srecni smo i mi. Samo na neki drugi nacin.
Mozda nas usrecuju sitnice.
Pozdrav
:***

Аутор behappy 15 Ð�Ð 2009, 12:30