Аутор behappy | 26 СÐ, 2009
Очајнички желим да се заљубим. Маштам ових дана, и превише. И онда ме из сањања дрмне помисао на то колико имам да учим за следећу недељу. Данас сам сређивала само да не бих учила. Тешко ми нешто, не знам како ћу да се изборим са румунским... Али, преживећу.
Много ми је лепше у мојим сновима са оним дивнииим момком :) Само да га још и упознам...
Дала сам себи једно обећање, и овог пута морам да га се држим.
Весела сам. Уморна. Срећна...
Недостаје ми љубав, сита сам самовања.
This entry was posted on 26 Септембар, 2009 23:16
and file under
Дневник једног сањара .
You can follow any responses to this entry through the
RSS2.0 feed.
You can leave a Response, or Трекбекови from your own site.
Sve ima svoje vreme...
Аутор stepskivuk 27 СР2009, 01:28Ponekad dugo cekamo.
ALi,na kraju,kada zeljeno dodje...nikada ne ostanemo uskraceni za srecu koju smo tako dugo cekali.