« Pozdrav, do 15.!
Dok čekam da svane novi dan... »

Osmeh:)

Аутор behappy | 1 ÐÑ, 2009

    Znate li onaj osećaj malaksalosti, uspavanosti...?Onaj osećaj kad osećate da vam je sve ravno, i da vas baš briga što Mađarska nema more? E, upravo se tako osećam. Ravnodušno. Ništa ne može da me iznenadi i da me dotakne više.

    Znate li onaj osećaj, kada shvatite da vam je neko, STVARNO, STVARNO jako drag, i da mu želite sve najbolje? Da i tako se osećam. 

    I znate šta? Ja sam srećna. Grad me usrećuje. Sad sam pronašla lek za sve. Kad god mi je teško, izađem, pogledam oko sebe, udahnem duboko, zamislim želju. I odmah mi je lakše.

    Smirila sam se. Morala sam.

    U četvrtak putujem, ali se ne osećam tako. Jer ima još toga da se uradi, pre nego što odem.

    Sada želim, da sve bude u redu. Ako ne ništa drugo, da bar zadržim njegovo prijateljstvo, kao što je bilo do sada. Iskreno, verno i čvrsto. Jer uvek je bio tu.

    Život je čudo. U trenutku može da se sruši ono što ste godinama gradili. Isto tako, može sve u trenu da postane divnije nego što smo zamišljali.

    Prekratak je život da bismo patili, da bismo živeli u crnini. Prešla sam preko tatine smrti, preko selidbe, i ipak mi je lepo zar ne? Tatu nosim u srcu. A grad...zar treba još nešto da kažem o njemu?

    Zato sa osmehom na licu, u 01:48 po rumunskom vremenu, pozdravljam sve meni drage bloggere: Casper, anam, sanjarenja56, talas, mandrak72, nesanicu, vilubezkrila, pricalicu, mrshavicu.... i sve ostale... (previse sam pospana da bih se setila) Masem vam ljudi. I stvarno se smejem :)


This entry was posted on 01 Јул, 2009 00:37 and file under Дневник једног сањара . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Трекбекови from your own site.

8 Коментари & 0 Трекбекови од "Osmeh:)"

    i ja mog oca nosim u srcu...i ako ga se i ne secam..i imala sam jako puno padova..ali se i dalje smejem..zivot je lep...i zivot je cudo..na pravom si putu da ga upoznas...samo nikad ne dozvoli da ti osmeh skinu s lica..lakse se ide kroz zivot s osmehom..pozdrav i tebi

    Аутор vilabezkrila 01 ÐÑ 2009, 01:18

    @vilabezkrila
    Uz tebe sam:)
    Vidis da imamo slicnosti...

    Аутор behappy 01 ÐÑ 2009, 01:24

    Mila moja, moj otac je preminuo sa 5o godina, nije video moju decu, nije uživao u unucima, nije se smejao s njima. Ali ipak znam, ako postoji nešto više, da je njegova duša srećna kad pogleda nas. Apsolutno si u pravu, život je prekratak za crninu i tugu. Svaki dan je neponovljiv, unikatan, i ne sme se propustiti ono lepo što svaki dan nosi i što se moramo naučiti da u njemu vidimo.. Jaka si ti, devojko moja, jača nego što si do sada o sebi mislila!

    Аутор sanjarenja56 01 ÐÑ 2009, 07:42

    sada sam i ja srecna.
    Ako me nesto boli, to je tuga bilo kog deteta ili maladog coveka kao sto si ti.
    Tuga, bol, crnina....
    Ostavi to za neko drugo vreme, ako vec nekada mora.
    Sada se smej, tako siroko,vedro i zvonko...tako da se svaki slatki decacic okrene za tobom.

    Аутор casper 01 ÐÑ 2009, 07:52

    Osmeh izmami najlepsi pogled, mozda bas onaj koji prizeljkujes.
    Znas onu "Lepe zene prolaze kroz grad ...", a kada su sa osmehom onda su jos lepse.
    Pozdrav.
    :)

    Аутор talas 01 ÐÑ 2009, 11:55

    Drago mi je da vidim jedan ovako srecan post...drago mi je da si sretna i da se smijes...masem ti

    Аутор grlica 01 ÐÑ 2009, 13:40

    i ja tebe... evo zaboravila sam da te napisem. Veliki poljubac za tebe grlice...;)
    Hvala svima...Znate i sami koliko mi znacite :)

    Аутор behappy 01 ÐÑ 2009, 13:44

    Pa naravno. Osmjieh je najbogatiji dio dana. Neka te dan obaspe gomilom osmjeha.
    pozdrav

    Аутор mandrak72 01 ÐÑ 2009, 14:41
Додај коментар





Запамти ме