Сутра је нови дан...

Petak. Rano jutro, 5 sati. Pocinje da svice. Pakujemo  poslednje stvari i krecemo. Put je dug, ceka nas lepa voznja, kroz brda.

Od ranog jutra su toplote velike. Klima je tu. Ma sve je tu. Hrastovi stoje uz put, kao vojnici, i pokusavaju da zadrze hlad. Ja sva srecna, sedim na suvozacevom mestu, i pricam sa dedom. O onome što nas čeka na odredištu. Uzbuđena sam. Upoznaću sve one rođake... a ima ih puno. Velika je to familija. Deda je imao 5 braće, od kojih svako ima po 2-3 dece, a svi oni po 2 unučića. Pozadi sede mama, sestra i dedin najbolji prijatelj. I dok se vrte pesme Djordjeta Balasevica, Dina Merlina, Bijelog Dugmeta i Zdravka Čolića, moje misli lete. Sklapam oči, dremuckam, maštam... i oko 13 sati, nalazim se na odredištu. Počinjem da upoznajem rođake. Teško mi je da popamtim imena, ali se radujem što ih vidim. Svi su gostoprimivi, oduševljeni što nas napokon upoznaju. Ukratko, tih nekoliko dana, bilo je divno. Uživah u podnožju brda, u šumama, u divnim predelima. Imam jednog divnog ujaka, koji osim što jako dobro izgleda, ima i jako fino ponašanje. Prvi njihov utisak kada su me videli je: "Ista si kao tvoja mama". A ja uvek pomenem i tatu... Nekoliko dana, pričala sam samo rumunski. Nije više tako teško kao što je bilo na početku. Sada sam slobodnija, i pričljivija. Nadihala sam se tog vazduha. Uzela nekoliko porcija dobrog smeha sa svojom braćom i sestrama. I postala sam bogatija. Nova iskustva i novi ljudi.

Juče smo bili u šumi, i uhvati nas neka kiša. Svi u majicama na kratke rukave, u plitkoj obući. Ali nisam se nervirala. Vrištala sam od sreće. Ujka me je zagrlio, ja sam zamišljala da je to neko drugi. I bilo je lepo. Tako je sve delovalo nestvarno. Divno mi je leglo malo promene.

Dok sam bila tamo, javio mi se direktor, i rekao da sam osvojila nagradu na nekom literarnom konkursu, gde sam pisala o Dositeju Obradoviću (a rad je bio sklopljen na brzinu). I tako da sutra idem na nekoliko sati do Beograda. 

Nikada nisam volela Beograd.

A sledeće nedelje, idem u Srbiju. Ovaj raspust biće baš ispunjen.:)

Kada sam rekla B-u da se čujemo 15. jula, kada se vratim odande, bio je tužan. Drago mi je da mu je stalo do mene... I dalje pevušim pesme, i sabiram utiske... Jedva čekam da idem ponovo tamo...