Сутра је нови дан...

12.06.2009.

Moj 16. rođendan. Još uvek ne mogu da poverujem u tu činjenicu. JA imam 16 godina?! A kao da sam juče imala 6, i dobila mlađu sestru (malog gnjavatoraJ )

Šta sam sve uspela da uradim u periodu od 12.06.2008 do 12.06.2009.?

E pa ovako:

12.06.2008, doselila sam se u ovaj čarobni Temišvar, (za koji sam tada mislila da je moja nesreća), uspela sam da se izborim za štampanje svoje prve knjige, krenula sam u prvi razred gimnazije, (ili ti ovde 9. razred) gde sam upoznala gomilu dragih ljudi (takođe i gomilu onih manje dragih), počela sam da idem na glumu-zaljubila sam se u glumu ;) Imala nekoliko predstava, vodila nekoliko programa, učestvovala u projektu „Koliko Kosova u meni“, išla na 5 putovanja sa društvom(svako je trajalo po tri-četiri dana), osvojila prvo mesto na državnom takmičenju iz Srpskog jezika, ( samim tim sam sebi obezbedila letovanje u Hrvatskoj, novčanu nagradu, i mnoge druge), završila prvi razred gimnazije uspehom 9,67, zaljubila se... Mislim ja sad... ovo je najbolja godina u mom dosadašnjem životu... Nazvaću je godinom uspeha... J

Ova godina mi je pružila sve ono što sam želela.

Da li sam mogla da poželim bolje društvo? Ne verujem. Ja ih obožavam. Osećam ono što osećaju oni. Vidim ono što vide oni. I znam šta misle iako ćute.

Ne znam kako da zahvalim Bogu što me je naveo na ovaj put. Zauvek ću biti zahvalna što me je ipak naveo na Temišvar. JA OBOŽAVAM OVAJ GRAD! Ja ovde želim i da ostanem.

Prelazila sam preko trnja... ali sam uspela nešto...

Ne mogu da opišem stanje u kom se nalazim. Neizmerno sam srećna. Srbija-neka ostane samo u lepom sećanju. Posećivaću je, ali... ovde je moje mesto.

Nejlepši delovi mog života do ove godine?

Imala sam jako lepo detinjstvo, i sada, kada prevrćem slike u glavi, sećam se jednog divnog dečaka, koji mi je bio najbolji drug. Mnogo sam ga volela, bili smo nerazdvojni. U mom okruženju su uvek bili dečaci, nije mi baš prijalo društvo devojčica. (Verovatno mi je zato sada fudbal omiljena zanimacija).

Zabavište i prvi razred su mi bili dosadni, jer sam od tate, koji je bio pisac, naučila da piše, i čitam. Tada sam bila jako srećna, jer sam dobila sestru, i vaspitačicu koju sam ja želela. Dečije gluposti :)

Ludosti sa društvom iz osnovne. Prva bežanja sa časova, prve ekskurzije, odrastanje...prve ljubavi. Čenta. Jezero. Bilo je lepo... Ali sada živim za danas.

Behappz jača nego ikada, pametnija nego ikada, iskrenija nego ikada, srećnija nego ikada, samouverenija nego ikada, uspešnija nego ikada.

Pa napokon se vratilo ono sunce koje je sijalo nekada.

Srećan mi rođendan!!! Poželeću jednu želju. Ali nikome je ne smem otkriti. :)

Dve pesme za moj dan. 

P.S. u Rumuniji je ponoc :)