Сутра је нови дан...

Ti si želja moga sna, tvoja ljubav opija
Svijeća gori u meni, što upalila si ti
Vjeruj meni, kad ti kažem
Da si samo za mene

Sve što imam u duši
I srcu ti dam
Jer za me si ti suđena
Neka iskreno pjevaju
Anđeli sad
Jer za uvijek ćeš bit jedina

Mislim samo na tebe, i na riječi ljubavne
Poznaš mi u učiu(?) da si meni najdraža
Vjeruj meni kad ti kažem
Da si samo za mene

Kad te sretnu, teške tuge
Znaj da uvijek bit ću tu
Kad me lome, nek me slome
Tebe nek ne diraju

I za život kraj tebe, sad spreman sam ja
Nek nas radost nosi u raj
Ako trebam ću dat zadnju kap ljubavi
Samo nikad ne zaboravi

Inspirisana dobrom rumunskom muzikom, zelim da svima pozelim lep dan. Pun osmeha. Neka osobe koje volite budu ceo dan sa vama. I sve ce biti nevazno. I grmljavina, i kisa, i magla... Nesmeju vam pokvariti dan ni strogi sef ili direktor, ni profesor, niti bilo ko nevazan. Bitni smo mi.

Evo, ja sam nasmejana. Jer znam da ce pored mene biti osobe koje najvise volim. :) Jedna od najvaznijih i cita ovaj blog. I saljem joj jedan veeeeliki poljubac i zagrljaj. I porucujem joj da cu je voleti, sta god da se desi...:****

I Vas volim. Jer me slusate. Mnogo je ljudi koji nas cuju, ali je malo onih koji nas zaista slusaju. Tako da danas budite samo sa onima koji vas zaista slusaju.

Veliki pozdrav i poljubac... danas porucujem BEHAPPY :)

Od jutros je sve sivo. Ovo vreme me nervira, dodje mi da se pokrijem preko glave cebetom, i cekam da ove gluposti prodju. Necu da za moj rodjendan pada kisa.:( i necu ni maglu. A kako je krenulo, mozda mogu i sneg da ocekujem...

Jedine dobre vesti danas su te da je sa njigom sve ok, radi se na koricama, a sto se tice prve nagrade sa drzavnog takmicenja, putujem u Hrvatsku. I to me je razveselilo... vezuju me lepe uspomene za Hrvatsku...

Danas sam resila da vam stavim jednu prelepu rumunsku pesmu..:) Da vidite da rumunski nije tako los jezik kao sto se mnogima cini...

Nisam navikla da svi muskarci klece predamnom, ali u poslednje vreme, puno je onih koji su kleknuli. Jedini problem je sto su svi pogresni. Ja sam previse sebicna prema njima. ne dajem im ni trunku nade, ali zasto zavaravati nekoga, sa kim ne zelim nista?

Jedan od njih mi je posvetio prelepu pesmu (On je ujedno i moj prvi decko) , to je najlepsi poklon koji sam dobila od decka.

Evo te pesme: 

   Jednu malu volim ja,

i sanjam je svake noci,

ona ume ,ona  zna,

samo ona mi moze pomoci,

u ocima krije sjaj,

usne njene,lek  za mene,

jednu malu volim ja,

ona ima reci vredne,

u mraku,

ruke joj  zaspale,

na mome vratu,

do jutra ostale.

 

Sanjam nebo,sanjam more,

kada sunce  zalazi,

sanjam kako slatko ljube

 tihi morski talasi,

njene usne,

one kriju lek  za mene,

svaku tajnu ljubavi

otkricemo kada dodje vreme.

 

   Hej,moja malena,

da li  znas?Da li osecas?

koliko o tebi sanjam,

nasa tajna ljubavna,

sapni mi kada padne vece,

samo  tiho reci mi,

dovoljne su tvoje reci,

mi cemo se voleti ,

tako dugo,

zauvek.

 

 

Ne slusaj druge dragi. Vazna su moja osecanja, a ne tudje lazi...

Dok u dubini ove hladne noci,

trazim tvoj sasavi lik,

vidim tvoje oci,cujem snazan krik,

i osecam,bez tebe necu moci...

 

 Veche se spushta,tama me plashi,

 iskreno se pitam,dok razmishljam skitam,

 Kada ce se susreti pogledi nashi?

 

 I onda kada u krevet trebam poci,

 I onda kada sklapam ochi snene,

 Osecam dragi nisi kraj mene,

 Osecam,bez tebe necu moci...

 

 I kada potpuno utonem u san,

 sanjam samo tebe,oci tvoje,

 Te divne kristalne boje,

 Znam ti si moje sunce,moj razlog za novi dan...

Evo jedna pesma i od mene, jer obicno pisem samo prozu :)

 

 

 

U ovom  postu objasnicu vam sve o 2 najbitnija muskarca u mom zivotu:

Dok sam zivela u Srbiji,bila sam zaljubljena u jednog Marka.

Doginu i po dana, pripadala sam samo njemu, i drugi u mom zhivotu nije postojao. Vise puta sam pozelela da mu podarim svoj zivot. Bila sam spremna na sve.

Kada sam se preselila u Temisvar, resila sam da ga zaboravim. Previse je bila velika razdaljina za nas. I tada se pojavio Bojan. Kao da je bio izvadjen iz mojih snova. Poceli smo da  pricamo, zblizili smo se, postali smo jako bliski. I tada sam saznala da ima devojku. Tri godine. Uskoro, Bojan i ja smo znali sve jedno o druhom. Cini mi se da je on od svih muiskaraca koji su prosli kroz moj zivot, bio onaj koji je znao najvise stvari o meni. Zasao je u najsitnije detalje. A takodje i ja u njegove. Znala sam sve. I jos uvek znam.

I sada, kada vidim Marka cini mi se da zaboravljam Bojana. A kada je Bojan tu, Marko ne postoji.

                     Tako, tako je teska ljubav.

 

Ja ne znam sta zelim

Kada bih imala talenat ya crtanje, nacrtal bih sebe, kako plačem. Nacrtala bih svoju suzu, a u suzi tvoj lik.

kada bih mogla da provedem ceo dan sa tobom, zagrlila bih te snažno, poželela bih da nikada ne odeš. Pričala bih ti o: Mestima gde u magli vidim sunce. Taj dan, bio bi najlepši u mome životu. Poljubila bih ti čelo, tek da te osetim.

Kada bih imala prava još na jedan pogled, pogledala bih tebe. 

Kada bih imala prava na još jednu šetnju, šetala bih sa tobom, do kraja duge. Tamo gde život prestaje kada smo zajedno. Vreme se ledi, pogledi se zadržavaju, a osmesi traju večno.

Jer bez tebe, smeh nije smeh, i sreća nije sreća. Bez tebe ljubav se ne zove ljubav, već patnja. I zato što sa tobom čuda postaju stvarnost, a živt poezija.

Kada bih imala sposobnost da darujem sreću, darovala bih je tebi. U zraku sunca, u kapi kiše, u suzi, u osmehu.

Kada bih ynala da merim vreme, merila bih ga patnjom.

Kada bih znala da mrzim, mrzela bih sunce, jer ne sija za nas. Mrzela bih moj smeh, jer nije iskren i mrzela bih trenutke bez tebe.

Jer život je takav.

Uvek ona iskrica nade u nama, čeka da se raspali, i budi velike želje.

A moje srce zna. Sve je ovo nestvarno. "Kada bih..." ali ne mogu... I samo čekam jedan šamar života, kako bi zauvek ostala realna...

Kada te pozovem,nemoj doci.Ne,jer znas da bi to bio samo bol za mene.Zovem te,jer zelim da vidim profil tvog umornog,mladog,lepog lica,da osetim dodir tvojih vrednih,ostrih a ujedno i neznih ruku,zelim da zaronim u dubinu tvojih mirnih,neznih braon ociju,da me tvoj umilni glas oraspolozi od ranog jutra.Ali,ne dolazi,nemoj molim te.Jer ne zelim da se naviknem na sve tvoje vrline,da se vezem za tvoje predobro srce,puno ljubavi.U tom svom srcu cuvas ljubav za mnoge.Ali,osecam da nema mesta za mene.Mozda sam samo greska na ovoj planeti.Greska u tvom zivotu,koja se jos uvek ne moze ispraviti.Jer ako se ta greska ispravi,to vise necu biti ja.To ce biti neka druga osoba,koja mozda nece znati da te voli kao ja.Zasto reskirati?I zato,nemoj dolaziti.Cak ni kada te zovem.Jer sam zeljna tvojih usana,pogleda,ruku.Jer mi nedostajes svim srcem,jer te zelim samo za sebe,ne zelim da te delim sa drugima.Nemoj doci.Ti ne bi izdrzao da  primis svu ovu ljubav,koju zelim da ti dam,da na tren osetis koliko mi znacis.I jos jednom-nemoj doci,jer TE VOLIM,tvoj odlazak bi slomio moje srce...ZAUVEK...