Волим глуму.
И на сцени и у свакодневном животу. Волим глуму у свим погледима.
Нисам ти ја не знам каква глумица, али сам имала неколико улога, где сам показала "нешто" што је неко запазио.
Добила сам тако, доста похвала.
Улога коју сада спремам, доста је захтевна. Више нисам арогантна студенткиња ит 21. века.
Сада сам повучена, заљубљена девојка, типична за 19. век.
Највећи проблем је што има ту пар љубавних сцена... И то ми тешко иде.
Али, у сваком случају, мислим да је глума најлепши вид уметности.
Путем глуме сам била оно што можда у стварном животу, никада не бих успела да будем.
Откривати нове светове...
И временом нема ни трага од треме. Изађеш на сцену и уживаш.
Управо то се самном дешава.
Изађем а чак и не видим публику.
На недавно одржаном фестивалу сам добила похвале од стране жиријам и наравно да бих волела да добијем награду за најбољу женску улогу. Ко не би?
У понедељак путујемо у Кикинду, 20. маја смо у Вршцу, а 29. у Темишвару, са другом представом.
И тако се селимо из града у град.
Кажу да представе све боље изгледа. Тако само кажу...
А ја кажем да ми глума све више за срце прираста. Права је штета што "од глуме нема 'леба." у супротном бих је без размишљала студирала.
Да ме је неко пре две године питао, ово ми не би било ни на крај памети. Сцена ми је била позната само као водитељу. Али глума-никако. Имала сам превелику трему за то.
Темишвар ме је увео у све ово.
Хвала му до неба.
