Карловци, у срцу сте ми.
Аутор behappy | 2 ÐÐ, 20094 месеца од почетка кампа у Сремским Карловцима.
Нека сета ме поново окова. Недостаје ми чесма четири лава... недостаје ми Стражилово препуно комараца, недостају ми лутања... приче до касно у ноћ.
Недостају ми људи...
Тако бих волела да се удам у тим Сремским Карловцима. Баш су посебни.
Променили су мој поглед на свет.
Тако им се дивим.
Заволела сам ја њих још док нисам крочила тамо. Знала сам сваки детаљ о њима...
Бранкове песме су ме увек терале на сузе, јер сам свој живот проналазила у њима.
У његовом животу сам пронашла свој.
Нажалост.
А сада, кад боље размислим, све је ту. У Славонском Броду сам била, (где је он рођен), За Карловце ме најлепше успомене везују (као што су и њега), волим Темишвар и живим у њему (он је ту боравио неко време), рано му је умрла мајка, мени отац...
Надам се да моја будућност бар неће бити као његова.
У сваком случају, Бранко је сигурно утицао на мој поглед на Карловце.
Одувек су ми, некако били суђени ти Сремски Карловци.
Живела сам у улуци "Бранка Радичевића", а и основна школа је носила исти назив.
Све ми се некако сад повезало... а пост испао скроз неповезан...али из срца.
Како ли изгледају зими?
Ове зиме, нећу их видети... :(
И тако, болујем, у мислима он, Карловци... још по нека особа...
Кад ће да изађе сунце?
